Reseña del libro "Zlatnodolske Bajke (en Serbio)"
Kakve veze ima jabuka sa covekom. Nespomo, mnogostruke i bitne. Osim sto sluzi kao hrana i poslastica jabuka je i jedan od temeljnih simbola ljudske kulture. Pocev od Adama i Eve, preko klasicne kulture Grcke i Rima, viteske knjizevnosti, nase narodne poezije, pa do danas. Od simbolizma nevinosti, te greha i otvaranja faustovske epohe coveka u potrazi za znanjem i napustanja rajske nevinosti i samodovoljnosti, do simbolizma vemosti, plodnosti, snage itd. do danasnje geneticke trpeze. Gadati kroz prsten jabuku, darivati jabukom, uporedivati sa jabukom, podeliti jabuku... U ovim tradicionalnim procedurama zaboravljenim i zapretenim krije se citava istorija razumevanja sveta, skoro jedan mitoloski sistem i jedna vera koja je kroz likove jabuke predstavljala razlicite koncepte i smislove i slozene skale vrednosti tradicionalnog sveta. Kao sto je posredovana kulturom, jabuka je i kultivisana i uzgajana, predstavljajuci na najreprezentativniji nacin jedan aspekt civilizovane prirode, prisvojene i preparirane. Jovan Zivlak (1947) pise poeziju i knjizevnu i likovnu kritiku. Autor je do danas sledecih knjiga pesama: Brodar (1969), Vecernja skola (1974), Cestar (1977), Tronozac (1979), Cerak (1983), Napev (1989), Zimski izvestaj (izbor iz poezije, 1989), Cegrtusa (1991) i Obretenje (izabrane pesme, prvo izdanje 1993). Pojedine knjige su mu prevedene na francuski, madjarski, makedonski i italijanski jezik. U ovim strogo promisljenim i umetnicki artikulisanim esejistickim istrazivanjima, u cijoj je autenticnoj intelektualnoj osnovi svojevrsni pesnicki duhovni program, pesnik govori putem opisa i opita o poetikama naseg opstanka i malim i velikim pricama sveta.
